Koprivnjača ili urtikarija predstavlja jednu od najčešćih kožnih bolesti. Procenjuje se da barem jedna od pet osoba tokom života ima najmanje jednu epizodu koprivnjače. Iako iznenadna pojava osipa i intenzivan svrab mogu izazvati zabrinutost, u većini slučajeva ovo stanje nije opasno i prolazi bez trajnih posledica. Međutim, postoje situacije kada koprivnjača zahteva hitnu medicinsku pomoć, zbog čega je važno znati kako je prepoznati i kada se obratiti lekaru.

Kako izgleda koprivnjača?

Koprivnjaču karakterišu uzdignute, crvene ili blede promene na koži koje veoma svrbe. Naziv je dobila jer promene podsećaju na osip koji nastaje nakon kontakta sa koprivom. Pojedinačne promene mogu biti veličine nekoliko milimetara, ali se mogu spajati i zahvatiti veće površine tela.

Jedna od karakteristika koprivnjače jeste da se promene brzo pojavljuju, traju najčešće manje od 24 sata na istom mestu, a zatim nestaju bez ožiljaka, dok se nove mogu pojaviti na drugim delovima tela.

Zbog čega se javlja?

Koprivnjača nastaje kada se iz određenih ćelija u koži oslobodi histamin i druge supstance koje dovode do širenja krvnih sudova i nakupljanja tečnosti u koži.

Postoji mnogo mogućih uzroka, ali se u nekim situacijama ne mogu sa sigurnošću utvrditi. Najčešći okidači koprivnjače su:

• virusne i bakterijske infekcije
• određeni lekovi (npr. antibiotici ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi - NSAIL)
• određena hrana (orašasti plodovi, morski plodovi, jaja)
• ubodi insekata
• hladnoća, toplota, izlaganje suncu ili pritisak na kožu
• fizički napor ili stres

Da li je koprivnjača opasna?

U najvećem broju slučajeva koprivnjača nije opasno niti životno-ugrožavajuće stanje. Iako svrab može biti veoma neprijatan i značajno uticati na kvalitet života, urtikarija najčešće prolazi bez ozbiljnih komplikacija.

Međutim, posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se, pored osipa, javi otok usana, jezika, kapaka ili grla. Ovo stanje naziva se angioedem. Ako otok zahvati disajne puteve i osoba otežano diše, javi se promuklost ili osećaj stezanja u grlu, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć jer može biti reč o ozbiljnoj alergijskoj reakciji koja zahteva hitno lečenje.

Koprivnjača može biti akutna i hronična. Akutna koprivnjača traje kraće od šest nedelja i najčešće je povezana sa infekcijama, lekovima ili alergijskim reakcijama. Kod većine ljudi prolazi za nekoliko dana ili nedelja. Hronična koprivnjača traje duže od šest nedelja, pri čemu se promene javljaju gotovo svakodnevno ili veoma često. Iako može trajati mesecima, pa čak i godinama, kod većine pacijenata se vremenom spontano povlači.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se u najvećem broju slučajeva postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom i pregleda kože. Dodatne analize nisu potrebne kod svake osobe.

Ako koprivnjača traje dugo ili postoji sumnja na određeni uzrok, lekar može savetovati laboratorijske analize ili druge dijagnostičke procedure. Testiranje na alergije se radi samo kada postoji jasna sumnja da je alergija uzrok tegoba.

Kada se javiti lekaru? Potrebno je javiti se lekaru ukoliko:

• koprivnjača traje duže od šest nedelja
• promene se često vraćaju
• antihistaminici ne ublažavaju simptome
• javljaju se bolni otoci ili temperatura
• postoji sumnja da je reakciju izazvao novi lek

Hitno se javiti lekaru ukoliko se jave otežano disanje, otok jezika ili grla, promuklost, vrtoglavica ili gubitak svesti.

Kako se leči koprivnjača?

Lečenje urtikarije se oslanja na grupu lekova koji se zovu antihistaminici i koji blokiraju dejstvo histamina i ublažavaju svrab i osip. Savremeni antihistaminici uglavnom ne izazivaju pospanost i bezbedni su za dugotrajniju primenu prema preporuci lekara.

Ako standardna doza nije dovoljna, lekar može povećati dozu antihistaminika ili preporučiti druge lekove. Kod pacijenata sa teškom hroničnom koprivnjačom koja ne reaguje na uobičajenu terapiju, danas postoje i biološki lekovi koji mogu veoma uspešno kontrolisati bolest.

Kortikosteroidi se ponekad koriste kratkotrajno kod izraženih simptoma, ali nisu namenjeni za dugotrajno lečenje zbog mogućih neželjenih efekata.

Pored terapije, korisno je izbegavati poznate okidače koprivnjače.