Šećeri, belančevine i masnoće (lipidi) predstavljaju glavne materije koje izgrađuju naše ćelije i organe. Svi oni obavljaju korisne funkcije u našem telu i potrebno je da ih imamo dovoljno, ni premalo ni previše. Ovo se odnosi i na masnoće, gde se ubraja holesterol.

Da li je holesterol uvek loš?

Iako se za holesterol uglavnom vezuju negativne karakteristike i štetni efekti po zdravlje, holesterol je veoma važan jer učestvuje u izgradnji omotača (membrana) svih naših ćelija. Isto tako, holesterol je neophodan za stvaranje tzv. steroidnih hormona - polnih hormona (estrogena i testosterona) i hormona nadbubrežne žlezde važnih za pravilan metabolizam šećera, natrijuma i vode u našem telu. Bez holesterola ovi hormoni ne bi mogli da se stvaraju.

Kada holesterol postaje štetan po zdravlje?

Kada ga ima previše. Kada je višku, holesterol može da se nakuplja u zidovima krvnih sudova i da stvara naslage masnoća. Vremenom te naslage mogu postati sve deblje, zid krvnog suda sve krući i uži, zbog čega krv sve teže protiče. Ovaj proces se naziva ateroskleroza.

Naslage na krvnim sudovima (plakovi) su skloni oštećenju i pucanju. Na mestu pucanja plaka se može stvoriti krvni ugrušak koji može u potpunosti zaustaviti protok krvi kroz taj krvni sud. Ovo je posebno važno u krvnim sudovima koji ishranjuju srce i mozak. Zaustavljanje dela krvotoka u ovim važnim organima može dovesti do srčanog i moždanog udara.

Zbog čega u laboratorijskim analizama postoji nekoliko vrsta holesterola?

Kada želite da proverite vrednosti masnoća u krvi, lekar će preporučiti da se uradi tzv. lipidni panel, lipidni profil ili lipidogram. To su sve sinonimi za laboratorijsku analizu koja će Vam dati vrednosti najvažnijih masnoća u krvi: ukupnog holesterola, LDL holesterola, HDL holesterola i triglicerida.

Holesterol ne putuje „sam“ krvotokom, već je vezan za svoje transportere – lipoproteine. Vezivanje holesterola za određeni tip lipoproteina određuje koja će biti njegova funkcija. Tako postoji:

• LDL holesterol, tzv. „loš“ holesterol. LDL čestica (lipoprotein male gustine) transportuje holesterol do ćelija, koji ako je u višku, može da se taloži u zidu krvnih sudova i učestvuje u stvaranju aterosklerotskog plaka
• HDL holesterol, tzv. „dobar“ holesterol. HDL čestica (lipoprotein velike gustine) transportuje holesterol do jetre i tako uklanja višak holesterola iz tela.

Trigliceridi predstavljaju još jednu grupu masnoća u krvi, čije povišene vrednosti takođe povećavaju rizik od oboljenja srca i krvnih sudova.

Kako održavati normalne vrednosti holesterola u krvi?

U većini slučajeva sami možemo da doprinesemo da vrednosti holesterola u krvi budu u željenim granicama. Postoje određene karakteristike i ponašanja pojedinca koji povećavaju rizik od povišenih vrednosti holesterola u krvi. Aktivno delujući protiv ovih faktora rizika održavamo normalne vrednosti holesterola, a ukoliko već postoje povišene vrednosti holesterola – pomažemo organizmu da ih vrati u normalne granice. Ovde spadaju:

• Nepravilna ishrana sa unosom previše zasićenih, trans masti životinjskog porekla, punomasnih mlečnih proizvoda, grickalica i slatkiša.
• Gojaznost i fizička neaktivnost.
• Pušenje može smanjiti vrednosti dobrog, HDL holesterola.
• Prekomerni unos alkohola može povećati vrednost holesterola.

Zbog toga su pravilna ishrana bogata voćem, povrćem i žitaricama, gubitak viška kilograma, fizička aktivnost, prestanak pušenja i ograničavanje (prestanak) unosa alkohola prva odbrana od visokih vrednosti holesterola u krvi.

Zbog čega imam povišene masnoće u krvi, a ne jedem masnu hranu, zdravo se hranim i fizički sam aktivan?

Povišene vrednosti masnoća u krvi su najčešće posledica nepravilnih navika u ishrani i nezdravog stila života. Međutim, visoke vrednosti holesterola mogu biti nasledne. Dešava se da osobe koje se zdravo hrane i unose minimalne količine masti životinjskog porekla i drugih izvora holesterola, imaju povišene vrednosti holesterola koje ne mogu da regulišu ishranom i fizičkom aktivnošću. Uglavnom je tada u pitanju neki nasleđeni poremećaj u metabolizmu holesterola koga u krvi ima u višku. Njima lekar može savetovati lekove koji smanjuju stvaranje holesterola u jetri (statine).