Lekari savetuju zdrav način ishrane, fizičku aktivnost, regulisanje vrednosti krvnog pritiska, masnoća i šećera u krvi kako bi srce i krvni sudovi ostali zdravi. Međutim, da li ste se nekada zapitali – koji je moj trenutni rizik da u narednih 10 godina dobijem srčani ili moždani udar? Ako je u pitanju veći rizik – da li ja tu mogu nešto da promenim?

Postoje brojni kalkulatori koji na osnovu Vaših karakteristika (starosti, vrednosti krvnog pritiska, masnoća u krvi i dr.) mogu proceniti rizik da se u narednih 10 godina javi kardiovaskularno oboljenje. Ovo se odnosi na pojavu koronarne bolesti srca, srčanog udara, srčane slabosti, pa čak i smrtnog ishoda usled srčanog oboljenja.

Šta određuje rizik od srčanih oboljenja?

Određene osobine, navike i vrednosti laboratorijskih analiza određuju koliki je naš rizik da dobijemo srčano oboljenje. Tako npr. visoke vrednosti masnoća u krvi, visok krvni pritisak i gojaznost predstavljanju faktore rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Na neke od tih faktora ne možemo uticati, kao što su starost, pol i pojava srčanih oboljenja u porodici.

Međutim, daleko je veći broj faktora rizika na koje možemo uticati, bilo menjanjem navika ili uzimanjem lekovima. Ako se ovi faktori rizika drže pod kontrolom – biće i manji rizik od pojave srčanog oboljenja u budućnosti. Ovde spadaju: krvni pritisak, vrednost šećera u krvi (kao i lečenje šećerne bolesti), vrednost masnoća u krvi (naročito holesterola), telesna težina, zdrava ishrana, fizička aktivnost, pušenje i stres.

Kako da izračunam svoj kardiovaskularni rizik?

Postoje brojni dostupni kalkulatori u koje unesete tražene vrednosti (npr. starost, vrednost sistolnog pritiska, LDL holesterola i dr.), i kalkulator Vam prikaže broj. Taj broj predstavlja Vaš kardiovaskularni rizik u narednih 10 godina, ukoliko ne promenite nijedan od faktora rizika.

Evropsko udruženje kardiologa (ESC) je u junu 2021. godine predstavilo novi algoritam za izračunavanje kardiovaskularnog rizika, SCORE2. Ovaj kalkulator se može jednostavno instalirati kao aplikacija na mobilnom telefonu i pomaže lekarima da izračunaju kardiovaskularni rizik svojih pacijenata.

Kako ne bi došlo do pogrešnog tumačenja ili unosa pogrešnih podataka, savetuje se da kalkulatore koriste lekari, a da pacijenti zajedno sa lekarom izračunaju svoj kardiovaskularni rizik.

Koji su podaci potrebni da se izračuna rizik pomoću SCORE2 tablica?

SCORE2 tablice rizika imaju polja zelene, žute i crvene boje, gde boja pokazuje mali, umereni i veliki rizik od pojave kardiovaskularnog oboljenja u narednih 10 godina. Potrebni su sledeći podaci:

• Pol
• Starost
• Pušenje
• Vrednost sistolnog („gornjeg“) pritiska
• Vrednost non-HDL holesterola

Pored toga, važno je i u kom regionu Evrope živite. Izdvojena su 4 regiona Evrope na osnovu visine rizika (mali, umereni, visoki i veoma visoki rizik). Tako npr. Srbija spada u region veoma visokog rizika.

Ukoliko znam svoj kardiovaskularni rizik – šta dalje?

Ukoliko je Vaš kardiovaskularni rizik veći, lekar će Vam reći koji su sledeći koraci: u slučaju povišenih vrednosti krvnog pritiska ili masnoća, može savetovati lekove. Savetovaće svakako prestanak pušenja, zdravu ishranu bogatu voćem i povrćem, i fizičku aktivnost shodno Vašim godinama i utreniranosti.

Ukoliko se pridržavate ovih mera, neki od faktora rizika se može izgubiti pa možete zajedno sa doktorom ponovo izračunati svoj kardiovaskularni rizik. Verovatno će biti manji.