Ukoliko povišen krvni pritisak traje duže vreme i ukoliko se ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčani udar i šlog. Problem je što kod većine ljudi hipertenzija ne daje primetne simptome.

Visok krvni pritisak (hipertenzija) definiše se kao vrednost krvnog pritiska od 140/90 mmHg i više.

Zbog čega se javlja hipertenzija?

Visok krvni pritisak se može podeliti u dve grupe: primarna (esencijalna) hipertenzija i sekundarna hipertenzija.

Kod većine osoba se ne može ustanoviti uzrok visokog krvnog pritiska. Ovaj tip hipertenzije se razvija postepeno tokom više godina i naziva se primarna (esencijalna) hipertenzija.

Kod pojedinih ljudi se visok krvni pritisak javlja kao posledica postojeće bolesti. Tada se zove sekundarna hipertenzija i može se javiti usled oboljenja bubrega, tumora nadbubrežne žlezde, problema sa štitastom žlezdom, urođenih poremećaja krvnih sudova, primene nekih lekova (kontraceptivnih pilula, lekova protih prehlade, lekova protiv bolova..) i dr.

Koji su najčešći simptomi visokog krvnog pritiska?

Visok krvni pritisak se obično razvija tokom nekoliko godina, kada pacijent može biti bez ikakvih simptoma. Čak i kada se jave simptomi, ne moraju da ukazuju na hipertenziju. Ovo je glavni razlog zašto je važno periodično meriti vrednost krvnog pritiska i detektovati povišene vrednosti što ranije.

Kažemo da su simptomi hipertenzije “nespecifični”, jer mogu biti posledica i drugih uzroka. Mogu se javiti glavobolja, krvarenje iz nosa, crvenilo lica, zamor, kratak dah, mučnina, vrtoglavica, zujanje u ušima i dr. Ovi simptomi se češće registruju u slučaju izrazito povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Važno je napomenuti da, čak i kada ne daje simptome, nekontrolisani visok krvni pritisak može oštetiti krvne sudove, mozak, srce, bubrege i oči.

Ukoliko ste u kućnim uslovima izmerili povišene vrednosti arterijskog pritiska, potrebno je da se javite lekaru-kardiologu. Lekar može savetovati dalje analize i preglede, ili Vam propisati lekove kako bi se normalizovale vrednosti krvnog pritiska. Takođe, ukoliko se već lečite od hipertenzije – važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod kardiologa kako se pratili efekti lečenja i na vreme uočile promene i sprečile komplikacije.

Može li se sprečiti hipertenzija?

Iako se u značajnom broju slučajeva ne može utvrditi tačan razlog nastanka hipertenzije, moguće je da se rizik od hipertenzije svede na minimum. Postoje određena oboljenja i stanja, kao i navike pojedinca za koje je poznato da povećavaju rizik od hiperteznije. Zbog toga je izuzetno važno ukloniti ili svesti na minimum sve faktore rizika povezane sa hipertenzijom. U ove faktore rizika se ubrajaju:

• Gojaznost
• Fizička neaktivnost
• Pojedine bolesti: šećerna bolest (dijabetes), oboljenja bubrega, sleep apnea
• Pušenje (aktivno i pasivno)
• Unos veće količine alkohola
• Previše soli (natrijuma) u ishrani
• Stres

Zbog čega je važno lečiti hipertenziju?

Visok krvni pritisak može postojati godinama bez ikakvih simptoma. Međutim, prekomerni pritisak na zid arterija može oštetiti krvne sudove i organe. Što je veći krvni pritisak i što je duže nekontrolisan, to je veće oštećenje. Komplikacije nekontrolisanog krvnog pritiska mogu biti:

• Oštećenje arterija. Visok krvni pritisak deluje da arterije postanu krute i manje elastične. U izmenjenim arterijama se lakše nakupljaju masti iz hrane, što može da dovede do suženja krvnih sudova i smanjenja protoka krvi. Na taj način visok krvni pritisak doprinosi nastanku ateroskleroze i povećava rizik od srčanog udara i šloga. Na oštećenim arterijama se lakše formiraju ispupčenja, aneurizme,gde je zid arterija istanjen. Na tim mestima lakše dolazi do pucanja krvnog suda, što može biti životno-ugrožavajuće stanje.
• Popuštanje srca. Usled visokog krvnog pritiska srce mora da radi većom snagom nego u normalnim uslovima. Zbog toga može doći do zadebljanja srčanog mišića (hipertrofije). Ukoliko zadebljani srčani mišić ne uspeva da pumpa dovoljno krvi za potrebe tela, dolazi do popuštanja srca (srčane slabosti).
• Oštećenje bubrega. Visok krvni pritisak oštećuje i krvne sudove bubrega, zbog čega može doći do smanjenja funkcije bubrega.
• Problemi sa vidom se javljaju usled oštećenja malih krvnih sudova očiju. Problemi sa pamćenjem, razumevanjem i govorom se takođe mogu javiti usled dugogodišnje nekontrolisane hipertenzije.